Штампа

Саопштење

 

Thumbnail image

Штампа

Протест - ШТРАЈК

ЗАШТО МОРАМО ДА ШТРАЈКУЈЕМО!?
 
На састанку репрезентативних синдиката са министрима делатности јавних служби (просвета, здравство, социјална заштита, култура…), одржаног 7. новембра 2014. године у Влади РС, главна тема разговора био је Закон о платама на бази платних разреда, а успут се разговарало и о смањењу зарада у јавном сектору и минулом раду.
 
Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички је нагласила да је ЦИЉ доношења Закона контрола трошења средстава, запошљавање у јавном сектору и отклањање великих диспаритета у зарадама међу корисницима буџетских средстава.
 
Министарка Кори Уводички је акценат ставила на следеће активности:
 
1. Да ће Закон важити за све јавне службе, а не само за поједине делатности, као што је било у првој варијанти;
 
2. Закон се неће односити на јавна предузећа, чак ни она која држава субвенционише;
 
3. Закон ће бити донет до пролећа 2015. године, а његова примена почеће највероватније за две године.
 
На ово је оштро реаговао председник УСПРС Драган Матијевић, који је указао присутнима да је циљ оправдан, а да су понуђена решења потпуно погрешна и бесмислена.
 
Прво, контролисаће се јавне службе које су већ под потпуном контролом и у којима и нема диспаритета у зарадама, јер су у том сектору плате хронично ниске;
 
Друго, ван контроле ће остати јавна предузећа ( Нис, ЕПС, Телеком…), у којима на све стране цури, у којима су зараде знатно више него у јавном сектору и у односу на које је требало отклонити диспаритете у висини зарада. Ван контроле остаје систем који ствара губитке, а које држава покрива из буџетских средстава, којима се додељују субвенције и дају гаранције за подигнуте кредите, и због којих у буџету нема средстава за пристојне плате запослених у јавном сектору ?!;
 
Треће, јавна предузећа ће бити у још повољнијој позицији и диспаритети у зарадама ће се повећати, јер ће се њима умањити само основне зараде, а не и регрес и топли оброк. У јавном службама нема регреса и топлог оброка, па ће бити умањена целокупна зарада.
 
Из свега наведеног, јасно је да је министарка Кори Удовички на погрешном колосеку и да држава нема ни визију ни решења за проблем са платама корисника буџета.
 
ДРЖАВА ИПАК ПРАВИ ИЗУЗЕТКЕ
 
На састанку смо сазнали да је држава у смањењу зарада корисницима буџета већ направила изузетак према полицијским службеницима, којима ће бити умањена основица, али ће им бити повећани коефицијенти ?! Сваки коментар је сувишан…
 
На састанку смо такође сазнали да је и Међународна организација рада, поводом умањења зарада по основу минулог рада заузела став, да минули рад није захвалност послодавца, већ награда запосленима за радно искуство и њихов допринос развоју друштвено-економског система у који су инвестирали део својих зарада кроз порезе и доприносе.
 
Као и претходни, састанак у Влади РС је било пуко губљење времена, а једини закључак је да држава и даље штити оне који имају, а узима од оних који немају.
 
ЕТО ЗАТО ШТРАЈКУЈЕМО !
 
Текст преузет од синдиката УСПРС ВОЈВОДИНЕ.
Штампа

УА ПРОСВЕТАРИ !

Уа, просветари!
 
Гостујући у Другом дневнику 22. октобра, министар Вујовић је поводом штрајка просветних радника изјавио: „Позивам их да поразмисле колико времена раде и како да допунским радом надокнаде смањење плата“. Касније је ова изјава објављена и на сајту ове телевизије. Истога дана један део школа није држао наставу, други део је скратио часове, у неким школама је након притисака настава у поподневној смени нормализована, а један број школа се понашао као да се ништа не дешава.
 
У сваком случају, након хаотичног дана у основним и средњим школама, министар позива запослене да поразмисле. Шта нам овим позивом поручује министар? А још је упутније питати се кога министар позива да „поразмисли“, да ли само просветне раднике.
 
Сведоци смо вишегодишњег систематског урушавања образовног система и поверења у њега. Учитељи, наставници и професори припадају оном, једноцифреним процентом исказаном, делу друштва са високим образовањем и при томе, уколико је потребно нагласити – раде један од најплементијих послова: подучавају. Ипак, већ годинама се стиче утисак да су просветни радници паразити на државним јаслама који троше новац, а ништа не производе. Још је јачи утисак да би држава најрадије да „укине“ просветни систем или да наставнички посао прогласи друштвено-корисним радом за који не би морао да се издваја новац из буџета.
 
Просветни систем не само да у очима јавности није препознат као један од стубова друштва, што би морао бити, већ је бројним реформама, од којих ниједна није завршена, урушаван и изнутра. Наставницима се поручује да треба да остваре сканадинавске резултате, али у балканским условима. Годинама их застрашују како ће бити повећан број деце у одељењима, а тиме смањен број одељења и недељни фонд часова, и како ће се недељни фонд часова повећавати, тј. повећаће се број часова које је потребно одржати за пуну плату – а све то значи смањење броја запослених. Наставницима се, дакле, већ годинама прети отпуштањима.
 
Са друге стране, снага синдикалног деловања у просвети је годинама систематски слабљена: децентрализација синдиката, умножавање синдикалних организација, где постоје и репрезентативни и они који то нису, стално оснивање нових синдикланих фракција, као и претварање синдикалних организација у профитабилна предузећа чије се вође богате попут успешних привредника, кокетирање синдиката са влашћу и међусобна посвађаност, губитак поверења радника у синдикалне вође.
Штампа

Текст који мајка не треба да види

Текст који моја мајка не треба да види

 

Људи се ових дана стално жале да немају новца. Моји другови и другарице, моји вршњаци се жале како им родитељи не купују нове телефоне, жале се како им мајка не даје новац да купе петнаести пар патика, како им је тата купио ФИАТ, а не МЕРЦЕДЕС. Па да и онда сам ја размажена.

Да ли и њима мама каже да "паре не бере са дрвета". Да ли су и они тужни када то чују? Да ли се и они расплачу када су им мокре ноге у већ офуцаним патикама, а жао им је да траже од маме јер знају да ће је то расплакати? Док њихови родитељи кукају како са две плате од преко 1000 евра, не могу да издрже ни месец дана. Стварно. Јадни они. Треба плаћати гориво за три аута, треба плаћати рачуне, треба месечно купити сину нови телефон, треба му дати паре да изађе свако вече и да се обуче и да плаћа пиће, сепаре, дневно паклу - две најскупљих цигарета за сина и још најмање две за њих.. . .  Њихов син вози ауто, а возачку нема јер му је дао тата 100 евра да за сваки случај подмити полицајца када га заустави.. . .  Наравно жена мора да сваки други дан иде код фризера, не дај боже да нема сређене нокте, али нема времена да их среди сама. А треба и да једу нешто а наравно да им је лакше да ручају и вечерају по ресторану, а пошто су сваки дан ван куће, треба платити и чистачицу и баштована и ко зна кога још.

Они незнају како је сваки дан ручати сендвиче или се понекад почастити правим ручком код баке и деке. Зашто би њихов син нашао неки посао? Па то је срамота, сам себи зарадити динар.Шта би му "ортаци" рекли ? А тек да понесе сендвич од куће и чај који је скувао да понесе у школу?! Свашта. . . .

А онда дође време када треба да упишеш факултет. Ма што би га уписао? Убациће њега тата у фирму преко везе. Седеће и неће радити ништа за исту плату као и његови родитељи. Док ми обични смртници мучимо муке како да платимо факултет. И када га завршимо, следи нам још више муке. Седиш на бироу, чекаш, размишљаш шта ћеш и како ћеш даље. Онда одеш на разговор код свог вршњака који је за тих 4,5 година твојих студија, постао већ директор фирме, смешка ти се . . . 

Да се вратимо на почетак. Тешим своју маму која тражи још мањи стан, који би могли да плаћамо и онда када ми прочита да неки тамо господин који има једва завршену средњу школу, жали како му смањују плату на 950 евра.. .  Размишљам како је моја мама била Вуковац, у средњој исто. завршила факултет, покупила мноштво диплома и похвала које сакупљају прашину. Драги "господине" и теби скупља прашину онај Мерцедес који си пре пар дана заменио Јагуаром.

Него мени нису јасни људи који немају. Ево ти сад кукају да немају, кукају, жале се, седе кући и моле се богу да им падне са неба, шта ? А на заказани штрајк нису дошли, нису се појавили. Нису се потрудили ни да то промене. Нису покисли као моја мама. Моја мама је најхрабрији човек на свету. И када се разболи она не може на боловање, јер скину плату. Свеједно она ће се борити да нама буде боље. Нек вас је срамота. Ја сам овде најбогатија на овом свету. Имам своју маму <3.

Vesti Unije SŠB

Вести

Архива

Архива

forumi baner

Форуми

Контакт подаци

Унија синдиката школа Београда

Седиште
Деспота Стефана бр.6
11000 Београд

011/32 33 528
011/32 33 038
065/32 33 528
065/32 33 038